Vodič - Krivični Postupak

Vodič - Krivični Postupak

Uvod

Ovaj vodič je napravljen da vam pruži osnovne informacije i potrebne smernice za razumevanje i praćenje najvažnijih koraka u krivičnom postupku pred sudovima u Kosovu. Vodič opisuje sudski proces, prava i obaveze uključenih strana, kao i standardne formate dokumenata koji se koriste tokom postupka.

Cilj ovog vodiča je da vam pruži jasnu i jednostavnu preglednost krivičnog postupka, čineći vam lakšim razumevanje i pripremu potrebnih dokumenata i postupaka u vašim sudskim slučajevima.

Ovaj vodič ne treba čitati kao dokument koji nudi pravni savet tokom postupka. Cilj ovog vodiča je da vam pruži osnovne informacije o procedurama i pravima u postupku. Informacije unutar ovog vodiča nisu sveobuhvatne, te stoga vodič može sadržati informacije koje nisu primenljive na posebne slučajeve ili sadrže površne informacije koje treba čitati zajedno sa važećim zakonima.

Informacije za oštećenu stranu

1. Ko se smatra oštećenom stranom u krivičnom postupku?

Ako ste oštećeni krivičnim delom ili vam je ugroženo neko lično ili imovinsko pravo, tada ste oštećena strana ili žrtva. Na primer, ako neko provali u vašu kuću i ukrade vam stvari ili vas napadne, preti vam ili vam nanese telesne povrede, smatrate se oštećenom stranom u krivičnom delu.

2. Kako mogu postati deo krivičnog procesa kao oštećena strana?

Imate pravo podneti krivičnu prijavu policiji ili tužilaštvu i zatražiti pokretanje krivičnog postupka. Krivičnu prijavu možete podneti za sva krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti.

3. Kako mogu saznati koja su krivična dela?

Sva krivična dela su definisana u Krivičnom zakoniku Kosova, koji je dostupan na veb stranici Službenog glasnika Republike Kosova. Službeni glasnik je glavni i najpouzdaniji izvor za važeće zakone, pa se pobrinite da zakone čitate iz ovog izvora kako ne biste koristili ukinute ili nevažeće zakone.

4. Na koji način mogu podneti krivičnu prijavu?

Krivičnu prijavu možete podneti pisanim putem tužilaštvu, kao i putem drugih oblika komunikacije, npr. putem e-maila ili usmeno.

5. Koja je uloga Državnog tužilaštva?

Možete pokrenuti krivičnu prijavu i prijaviti izvršenje krivičnog dela. Međutim, ne možete pokrenuti krivični sudski postupak. Ova nadležnost pripada isključivo tužiocu/tužiteljki.

Samo državni tužilac/tužiteljka može podići optužnicu i pokrenuti postupak na sudu protiv okrivljenog za izvršenje krivičnih dela. Nakon sprovedene istrage, tužilac/tužiteljka procenjuje da li prikupljene informacije i dokazi predstavljaju osnovanu sumnju da je okrivljeni počinio krivično delo.

Tužilac/tužiteljka zastupa javne interese Republike Kosova pred sudovima i naređuje mere u skladu sa Krivičnim zakonikom Kosova, npr. može narediti hapšenje osoba, zatražiti određivanje pritvora, itd.

Tužilac/tužiteljka analizira dokaze i činjenice koje inkriminišu i oslobađaju vezano za krivične prijave.

6. Sud ili državni tužilac mi nisu obezbedili spise predmeta iako sam podneo/podnela pisani zahtev. Šta mogu učiniti?

Možete podneti ponovljeni zahtev za obezbeđivanje spisa predmeta i otići u instituciju gde ste podneli zahtev kako biste dobili informacije o vašem zahtevu.

7. Sud ili državni tužilac su odbili moj zahtev za obezbeđivanje spisa predmeta. Šta mogu učiniti?

Sud ili državni tužilac mogu odbiti vaš zahtev za obezbeđivanje spisa predmeta ako smatraju da bi njihovo obezbeđivanje ugrozilo svrhu istrage, živote ili zdravlje ljudi, ili bi značajno otežalo postupak, a oštećeni još nije ispitan kao svedok.

Ako smatrate da sud ili tužilaštvo nisu pravilno procenili okolnosti vašeg slučaja i nepravedno vam ograničili pristup spisima predmeta, možete podneti žalbu.

Žalbu možete podneti sudiji za prethodni postupak. Odluka tog sudije je konačna u vezi s ovom stvari. Ako vam je sudija za prethodni postupak uskratio spise, žalbu morate podneti preglednom veću suda.

8. Koja su moja prava kao oštećene strane u krivičnom postupku?

Kao oštećena strana imate pravo da:

• Prisustvujete sudskom ročištu;

• Dajete izjave o činjenicama i dokazima;

• Ispitujete svedoke druge strane;

• Zatražite od tužioca da pozove svedoke;

• Zatražite pristup spisima predmeta;

• Podnesete zahtev za naknadu materijalne, fizičke ili emocionalne štete uzrokovane krivičnim delom za koje je okrivljeni proglašen krivim.

9. Da li moram biti zastupan/a od strane advokata u postupku?

Ne nužno. Imate tri mogućnosti:

1. Da vas zastupa advokat;

2. Da vas zastupa zastupnik žrtava;

3. Da se sami zastupate.

10. Na koji način mogu podneti zahteve ili predloge za ostvarivanje svojih prava?

Tokom ostvarivanja svojih prava, posebno kada imate konkretne zahteve ili predloge sudu, tužilaštvu ili policiji, postarajte se da ih podnosite u pisanom obliku. Uvek zadržite identičnu kopiju za sebe svih pisanih zahteva koje predate institucijama.

Na sudskim ročištima ili tokom ispitivanja kao oštećena strana, zahteve i predloge možete izneti usmeno i diktirati ih u zapisnik suda, tužilaštva ili policije.

11. Šta je imovinsko-pravni zahtev?

Ako vam je krivičnim delom naneta direktna ili indirektna šteta, imate pravo da zatražite naknadu. Šteta od krivičnog dela može uključivati gubitak imovine, oštećenje imovine, gubitak dobiti, fizičku ili psihičku povredu, smrt supružnika ili člana porodice itd.

Sud, kada proglasi osobu krivom za krivično delo, može joj naložiti da vam nadoknadi nanetu štetu u istom krivičnom postupku.

Sudovi često, nakon donošenja presude, upućuju oštećenu stranu da zahteva ostvarenje naknade u građanskom postupku (imovinsko-pravni zahtev). To znači da morate podneti građansku tužbu zasebno, uz priloženje pravosnažne presude iz krivičnog postupka.

12. Obavešten/a sam o održavanju sudskog ročišta. Na šta treba da obratim pažnju?

Da biste ušli u zgradu suda, morate poneti sa sobom ličnu kartu ili neki drugi identifikacioni dokument koji ćete pokazati prilikom dolaska u sud.

Ako imate neki dokument koji želite da predate, možete ga predati u pisarnici suda ili direktno sudiji kada vam dâ reč da iznesete svoje tvrdnje i zahteve.

Preporučuje se da pripremite sve zahteve i izjave koje planirate usmeno izneti na ročištu, i to i u pisanom obliku, te ih potpišete na kraju.

13. Nisam zadovoljan/a presudom suda u predmetu u kojem sam oštećena strana. Šta mogu učiniti?

Možete podneti žalbu na presudu samo u vezi s krivičnim sankcijama. Na primer, možete zahtevati strožu kaznu ako smatrate da je izrečena kazna blaga, ili možete zahtevati povećanje novčane kazne.

Žalba na presudu za oštećene strane je ograničena i može se podneti samo za sledeće vrste krivičnih dela:

• Protiv života i tela (npr. za napad, telesnu povredu, ubistvo itd.);

• Protiv seksualnog integriteta (npr. za seksualno uznemiravanje, seksualni napad, silovanje itd.);

• Protiv javne bezbednosti u saobraćaju (npr. ugrožavanje javnog saobraćaja, vožnja u nesposobnom ili pijanom stanju itd.);

• Za troškove krivičnog postupka.

Informacije za optuženog/u

14. Policija me je uhapsila. Koja su moja prava?

Imate pravo na:

• Informisanje o svim vašim pravima;

• Obaveštenje na jeziku koji razumete o razlogu hapšenja (ako ne razumete jezik, obezbeđuje se besplatan prevod);

• Ćutanje i odbijanje odgovora na bilo koje pitanje osim onih koja se odnose na vaš identitet (ime, prezime, imena roditelja, zanimanje, adresa, datum rođenja i druge informacije o vašem identitetu);

• Obaveštavanje člana porodice ili druge osobe po vašem izboru o hapšenju ili da tražite od policije da to učini;

• Angažovanje advokata (branioca) i konsultovanje s njim pre i tokom ispitivanja;

• Medicinski pregled i lečenje, uključujući i psihijatrijsku negu, ako je potrebno.

15. Da li moram biti zastupan/a od strane advokata u sudskom postupku?

Ne nužno. Možete se braniti sami ili uz pomoć advokata licenciranog od strane Advokatske komore. Međutim, postoje situacije u kojima je obavezno da vas zastupa advokat.

16. U kojim slučajevima je obavezno da me zastupa advokat?

Odbrana je obavezna u svim sledećim slučajevima, što znači da čak i ako ne angažujete advokata, sud ili drugi organ će vam dodeliti advokata za zastupanje:

• Od prvog ispitivanja, ako ste nemi, gluvonemi, slepi ili pokazujete znake mentalnih poremećaja ili nesposobnosti da se sami uspešno branite;

• Tokom ročišta za određivanje pritvora i dok ste u pritvoru;

• Od podizanja optužnice, ako je optužnica podignuta za krivično delo kažnjivo sa najmanje 10 godina zatvora;

• U postupku po vanrednim pravnim sredstvima, ako ste nemi, gluvonemi ili pokazujete znake mentalnog poremećaja ili nesposobnosti, ili ako vam je izrečena kazna doživotnog zatvora.

17. Nemam mogućnosti da platim advokata, a u mom slučaju odbrana nije obavezna. Da li postoji drugi način da obezbedim advokata?

Da. Možete podneti zahtev da vam se dodeli nezavisni advokat s iskustvom i kompetencijom da vas zastupa.

18. Od kojeg trenutka imam pravo na advokata koji me zastupa?

Od prvog ispitivanja od strane organa koji vodi krivični postupak, bilo da je to policija, tužilaštvo ili sud.

19. Tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv mene za sumnju da sam počinio krivično delo. Šta se dešava sada?

Državni tužilac u roku od 10 dana od podizanja optužnice dostavlja vama i vašem advokatu sve relevantne materijale za optužbu, uključujući:

• Zapisnike o izjavama ili priznanju;

• Imena svedoka koje će pozvati da svedoče;

• Informacije o osobama ili dokazima koji bi mogli biti oslobađajući za vas;

• Krivične prijave i policijske izveštaje;

• Rezultate fizičkih i mentalnih pregleda, naučne testove ili eksperimente povezane s predmetom;

• Sažetke ili reference na materijalne dokaze prikupljene tokom istrage.

Sud određuje ročište za početni pretres koje mora biti održano u roku od 30 dana od podizanja optužnice. Ako ste u pritvoru, ročište mora biti zakazano u roku od 15 dana.

20. Šta se dešava na ročištu za početni pretres na sudu?

Na ovom ročištu tužilac/tužiteljka čita optužnicu, a vi se izjašnjavate da li ste razumeli optužnicu i da li se osećate krivim za optužbe koje je tužilaštvo podiglo protiv vas.

Možete priznati krivicu.

Imate pravo da ćutite i da se uopšte ne izjasnite. Vaše ćutanje će se tumačiti kao odbijanje optužbi i postupak će se nastaviti sudskim procesom.

Ako ste u pritvoru ili je protiv vas izrečena neka druga mera za osiguranje vašeg prisustva u postupku (npr. kućni pritvor, obaveza javljanja u policijsku stanicu itd.), možete predložiti sudu da preispita ove mere.

Sudija zakazuje ročište za drugi pretres, koje se održava u roku od 30 dana nakon početnog ročišta, ali ne kasnije od 40 dana od tog ročišta.

21. Kako mogu osporiti optužnicu i njene dokaze?

Ako ne priznajete krivicu, možete podneti prigovor na dokaze i zahtev za odbacivanje optužnice.

Sud donosi pisanu odluku o ovom zahtevu, a ako niste zadovoljni odlukom, imate pravo da podnesete žalbu. Apelacioni sud razmatra vašu žalbu i obaveštava vas o donetoj odluci.

22. Šta se dešava ako sud prihvati moj zahtev za odbacivanje optužnice?

Ako sud odluči da odbaci optužnicu, tužilaštvo ima pravo da podnese žalbu na tu odluku, a vi imate pravo da odgovorite na tu žalbu. Apelacioni sud donosi odluku o žalbi.

23. Šta se dešava ako sud potvrdi optužnicu i odbije moj zahtev za odbacivanje optužnice?

Zakazuje se ročište za glavni pretres.

Na tom ročištu čita se optužnica, gde se ponovo izjašnjavate da li se smatrate krivim za optužbe protiv vas, nakon čega tužilac, oštećena strana i vaš advokat iznose uvodne reči.

Zatim se prezentuju dokazi i saslušavaju svedoci, veštaci, a na kraju se iznose završne reči.

24. Koja su moja prava tokom glavnog pretresa na sudu?

Kao optuženi/optužena, imate pravo da:

• Izjašnjavate se o svim činjenicama i dokazima iznetim protiv vas;

• Prezentujete dokaze i činjenice u svoju korist;

• Pozivate svedoke;

• Ispitujete svedoke;

• Imate pristup svim spisima predmeta i dokazima (kopiranjem, fotografisanjem ili pregledanjem svih spisa);

• Imate dovoljno vremena da pripremite svoju odbranu protiv optužbe;

• Ako ne govorite jezik na kojem se vodi postupak protiv vas, imate pravo na besplatan prevod i obaveštenje o postupku, dokazima, činjenicama na jeziku koji razumete.

25. Nisam zadovoljan/a presudom suda u mom slučaju. Šta mogu učiniti?

Možete podneti žalbu.

Žalbu možete podneti i preko vašeg advokata ili branioca.

Važeći razlozi za podnošenje žalbe u postupku mogu biti neki od sledećih:

• Suštinska povreda odredbi krivičnog postupka;

• Povreda krivičnog zakona;

• Pogrešno ili nepotpuno utvrđivanje činjeničnog stanja;

• Odluka o izricanju krivične sankcije, konfiskaciji imovinske koristi stečene krivičnim delom, troškovima krivičnog postupka, imovinsko-pravnom zahtevu, kao i zbog odluke o objavljivanju presude.